Već duže vreme bruji Web o webdva dizajnu. Velika slova, zaobljeni ćoškovi, ferlaufi, drop shadows, pastelne boje i na njima kontrastne 100% RGB boje. Lista se nastavlja, a verujem da znate o čemu pričam. Ista priča je pokrenuta i oko dizajna interfejsa za ovaj community blog (prvi predlog interfejsa, drugi predlog interfejsa). Da li je dizajn webdva ili ne? Koliko je neki dizajn webdva compliant. Hajde prvo da razjasnimo par stvari o webdva dizajnu.
Ono što se danas mahom smatra web2.0 interfejsom sam napisao već gore. Hajde sada da prodiskutujemo šta za mene predstavlja web2.0 interfejs (frontend) dizajn.
Pod jedan, to nije ništa od gore navedenog, ono što jesu ti veliki glomazni fontovi i te boje i oblici je samo trend. To će proći, kao što svaki trend prođe i onda će doći neki novi za kojim će klijenti/ljudi da popizde. Ono što po meni (treba da) čini jedan web2.0 interfejs je:
- clean, pregledan interfejs, bez bespotrebnih elemenata koji ne guši sadržaj,
- viši nivo upotrebljivosti lokacije nego što se sreće na starijim lokacijama,
- prisustvo informacione arhitekture, pažljivo i strateški postavljeni elementi na stranici, sa brigom na to kako će krajnji korisnik moći da upotrebi lokaciju,
- povećana pristupačnost lokacije, njena fleksibilnost,
- standardizovan markup koji ga sačinjava.
Dakle, tek kada se zadovolje ovi uslovi možemo da pričamo o vizuelnim elementima i dekoraciji interfejsa. Stoga ističem da layout koji ima velike ne-serifne fontove, zaobljene ćoškove i senke, a usput pola teksta u slikama, nesređene heading elemente i nesemantički markup nije uopšte web2.0.
Druga stvar, koja je možda i bitnija, web2.0 nije o frontend dizajnu. Dizajn je svakako specifičan za webdva aplikacije i lokacije, ali lokacija nije webdva samo zato što tako izgleda (ili ima AJAX nešto).
Za mene nešto da bi bilo web2.0 prvo mora da ima svrhu, da bude korisno, pa tek onda može i da izgleda moderno. Prema tome, hajde da umesto što se trudimo da nam sajtovi izgledaju što više jedni na druge, da se malo okrenemo na drugu stranu i probamo da ih napravimo da budu što više user friendly i da korisnici mogu nešto da urade sa/na njima. Koristimo tehnologije koje smo do sada koristili sa rezervom, ali ih koristimo sa merom i razlogom. Ne treba ti AJAX u styleswitcheru, ali i te kako ima mesta za njega danas ukoliko će skratiti neki posao ili poboljšati korisnički doživljaj (ne po “wow” merilima, nego po kriterijumima “sada mogu to-i-to za duplo manje vremena i/ili jednostavnije/u manje koraka nego ranije”)…
E to bi onda bilo totalno web2.0.
